Istraži Goliju — vidikovci, manastiri i vodopadi

01

Jankov kamen

Najviši vrh planine Golije na 1.833 m

Drevna legenda planine Golije kaže da su nekada živela dva brata, Janko i Rajko i da im je otac obećao veliko imanje. Međutim, naslednik je mogao biti onaj brat, koji bi odneo veliki kamen na vrh planine Golije. Rajko se služio lukavstvom i vozio je svoj kamen u kolicima, međutim, pred sami vrh kolica se prevrnuše a kamen se otkotrlja u potok koji je narod kasnije nazvao Rajkov potok. Drugi brat, Janko, bio je pošten, sa mukom je nosio svoj kamen na leđima i izneo ga na 1833 metra nadmorske visine, na vrh planine Golije. Dobio je nasledstvo, a najviši vrh planine Golije svoje ime Jankov kamen.

Pre dvadesetak godina, od Odvraćenice prema Jankovom kamenu postojala je šumska staza koja je bila omiljena planinrima, kamperima i biciklistima, kojom se moglo proći pešaka, biciklom ili terenskim vozilom. Međutim, zbog potreba saobraćajne infrastrukture i spajanja Novog Pazara i Raške sa Ivanjicom, ta planinarska staza zamenjena je modernim asflatnim putem koji prolazi na samo kilometar od vrha Golije, pa je sada Jankov kamen mnogo pristupačniji. Planinari su se dosetili i osmislili novu pešačko-biciklističku stazu koja se danas aktivnno koristi i koja ide donekle paralelno sa asfaltnim putem, ali ovaj put obilazi nekoliko vidikovaca na Goliji i prolazi kroz prelepe predele koji su ranije bili posetiocima nepoznati. Potražite u našim turama jednodnevni planinarski izlet do Jankovog Kamena i doživite vidikovce i netaknutu prirodu Golije.

Foto: Golijski biseri (Put ka Jankovom kamenu)

02

Vodopadi reke Izubre

Slapovi koji oduzimaju dah

Nedaleko od turističkog mesta Rudno, koje se nalazi na kraljevačkoj strani planine Golije, nalaze se slapovi reke Izubre. Reč Izubra, nastala je od staroslovenske reči Žubr, što znači bizon, jer se veruje da je u tim šumama i predelima Golije bilo dosta bizona još u vreme Nemanjića. Kada od naselja rudno krenete prema selu Bzovik, asfaltni put se pretvara u stazu koja će vas odvesti i usmeriti prema reci Izubri i napuptenoj drvenoj kućici pored samog kolskog puta. Ta kućica je bila namenjena info centru, ali je vremenom dobila neku drugu namenu. Pored nje, staza skreće niz reku i već posle nekoliko desetina metara možete čuti kako reka huči i kako počinje stvaranje slapova (vodopada). Primetićete da se nalazite u netaknutoj prirodi korz koju se spušta pešačka staza, a oko nje gomila palog drveća koje će ovde ostati zauvek jer se radi o prvoj zoni zaštite prirode. Već posle nekih pola sata spuštanja stazom pored reke dolazite do nekoliko drvenih mostića i vodopada koji oduzima dah.

Ovde možete napraviti prelepe i jedinstvene fotografije, a ako ste hrabri i smeli, i okupati se u ledenoj vodi golijske Izubre. Staza nastavlja daljee i spušta se sve do sela Devići, gde se Izubra uliva u reku Studenicu. Vratite se istim putem i negde blizu početne tačke potražite putokaz ka pansionu NEBO, deliću raja na Goliji, gde možete predahnuti i osvežiti se domažom hranom i pićem. Nikako se ne preporučuje da na ovu stazu idete sami i bez lokalnih vodiča, mnogo je puteva i stazica kojima može da se zaluta ili pogreši put.

Naslovna fotografija preuzeta sa sajta www.https://srbijazamlade.rs

Ostale fotografije vlasništvo Planinarsko-ekološkog udruženje RAS

03

Manastir Studenica

Duhovno srce Golije

Na planini Goliji, okruženoj bujnim šumama i pitomim livadama, smestio se jedan od najvećih bisera srpske srednjovekovne kulture – manastir Studenica.

Podignut davne 1186. godine kao zadužbina Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića, ova svetinja vekovima predstavlja duhovno i kulturno središte srpskog naroda. Ideja Stefana Nemanje je bila da ovo bude mauzelej svih Nemanjića, a ta ideja mu se donekle i ostvarila.

Bogorodičina crkva, građena od belog mermera, začetnica je i najreprezentativniji primer raškog stila – jedinstvenog spoja romaničkih i vizantijskih uticaja. Njene fasade krase najbogatija romanička plastika u srpskoj kulturi .

Unutrašnjost krije pravo umetničko blago. Freske iz 13. i 14. veka, među kojima se ističe monumentalno ,,Raspeće Hristovo" iz 1207. godine, spadaju u vrhunska dostignuća srednjovekovne umetnosti Evrope. Plava boja na ovoj fresci bila je, kažu, skuplja od zlata .

Ovde je Sveti Sava, najmlađi Nemanjin sin, napisao prvo književno delo na srpskom jeziku – čuveni Studenički tipik. U ovom manastiru otvorene su prva škola i bolnica u Srbiji, što ga čini kolevkom srpske duhovnosti i državnosti .

Kompleks manastira, koji je nekada brojao čak 13 crkava, danas čuvaju Bogorodičina crkva, Kraljeva crkva posvećena svetim Joakimu i Ani, i Nikoljača. U njima počivaju mošti Stefana Nemanje, njegove supruge Anastasije, sina Vukana i prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog .

Još od 1986. godine, Studenica se nalazi na UNESCO-voj listi Svetske kulturne baštine, a od 2001. godine, zajedno sa Golijom, čini rezervat biosfere pod zaštitom UNESCO-a. Živi je i danas – godišnje ga poseti između 50.000 i 70.000 vernika i turista iz zemlje i sveta